Pretpraznično (ne)raspoloženje

Pre dve nedelje odlazim u grad da se nađem sa drugaricom na kafi. Na samom ulasku u centar vidim da je ceo okićen novogodišnjim ukrasima. Iste sekunde proleće mi misao kroz glavu: „Ooo evo, pretpraznično (ne)raspoloženje može da počne.“ A onda shvatam da smo tek zagazili u novembar i da do Nove godine ima skoro puna dva meseca. Razmišljam, čemu ovoliki maltretman s tim praznicima? Ako me matematika dobro služi, grad je okićen jednu četvrtinu godine, znači, u proseku 3 meseca godišnje. U svojoj okolini čujem negodovanje, mnogi sad već jedva čekaju da se cela ta ujdurma oko praznika završi. Zapitala sam se koja su to naša očekivanja i uverenja o Novoj godini, a koja nas, umesto u pretpraznično raspoloženje, odvedu u pretpraznično neraspoloženje. Continue reading “Pretpraznično (ne)raspoloženje”

Advertisements

Psihološki umor i Lična Istina

Može da nam se dogodi u životu da osetimo nešto što bih ja nazvala vid specifičnog psihološkog umora. Po meni, to je jedan od najzdravijih umora koji možemo da doživimo.
To je umor od drame, od ispravljanja krive Drine, od teranja maka na konac ili od želje da je sve pod konac. Umor od dokazivanja da smo u pravu, da neko nije u pravu, da nas je povredio, izdao, emotivno razbucao. Continue reading “Psihološki umor i Lična Istina”

O durenju

Svi smo se bar jednom našli u društvu osobe koja se duri, ali verujem da su se mnogi od nas i sami nadurili na nekog. Stoga, ovo ponašanje nam je svima dobro poznato. Međutim, dok durenje može da bude simpatično kada su deca u pitanju, kod odraslih ono i nije toliko privlačno. Osobe koje često koriste ovo pasivno-agresivno ponašanje, vremenom postaju vrlo naporne za svoju okolinu, što je loše i po njih same. Continue reading “O durenju”

Ne beri brigu, brigo moja (zdrava vs preterana briga)

U našem narodu postoji izraz: „Ne beri brigu“, koji uglavnom koristimo kada nam neka osoba izrazi neku svoju zabrinutost, a mi procenjujemo da su male šanse da se to dogodi. Međutim, hajde da vidimo šta je briga, da li treba uvek da brinemo ili ne i služi li nam ona nečemu?

Continue reading “Ne beri brigu, brigo moja (zdrava vs preterana briga)”

U oprostu nema ničeg jednostavnog

Kada razmišljam na ovu temu, a razmišljam često, prvo što mi odjekne u glavi je ona poznata rečenica: „Oprosti zbog sebe.“ Oh da, slažem se, zaista treba da oprostimo zbog sebe. Međutim, ono što muči nije zašto, nego kako da oprostimo? U raznim literaturama, pa i kroz savete koji dolaze od drugih ljudi čitam i čujem opet onu dobro poznatu rečenicu: „Jednostavno pusti to što te je povredilo.“

Svaki put kada bih se susrela sa ovom, mogu je slobodno nazvati, frazom osetila bih žaoku ljutnje. Žaoka je u ovom „jednostavno“. Šta to treba da znači? Šta to govori o meni, ako ja ne mogu niti jednostavno, niti da pustim? Da li sa mnom nešto nije uredu? Ne, sa mnom je sve uredu. Situacija je sledeća – U oprostu nema ničeg jednostavnog. Oprost je rezultat procesa opraštanja. Da, tako je, i kao što je to slučaj sa svim procesima, i ovaj traje, nekad duže nekad kraće, ali traje i nije jednostavno. Continue reading “U oprostu nema ničeg jednostavnog”